И ПУЦАМ ЈЕДНОМ, ПУЦАМ ДРУГИ ПУТ…
На данашњи дан 1957. године, херој Благоје Јововић у Буенос Ајресу смртно је ранио усташког поглавника и зликовца Анту Павелића.
Остаће упамћене његове речи “Не стајем. Трчим право на Павелића. Дођем на два-три метра и пуцам. Једном. Други пут.”
...Два пуцња за вечност и освету за злочине које је Павелић починио над српским народом. За Јасеновац, Госпић, Стару Градишку, за Јастребарско... За све каме и јаме у којима је страдао српски народ под геноцидном НДХ.
Срећан сам што је на мој предлог Загорска улица у Земуну понела име хероја Благоја Јововића.
Када год ходам овом улицом, као да га чујем како говори: “И ПУЦАМ ЈЕДНОМ, ПУЦАМ ДРУГИ ПУТ…”, а срце ми игра од поноса.
Нека вечно живи сећање на хероја Благоја Јововића и жртве усташког геноцида.
Ваше жртве су наша обавеза да градимо Србију која никада више неће да допусти злочине над својим народом.
Живела Србија!

